Test brzine kucanja
Do kraja 20. veka, tekstovi su se kucali na specijalnim mehaničkim pisaćim mašinama, a tek tokom 1980-ih one su postepeno počele da bivaju zamenjene elektronskim uređajima.
Personalni računari su već u osnovnoj konfiguraciji imali funkciju unosa teksta (pomoću tastature) sa mogućnošću kasnijeg štampanja na perifernim uređajima (štampačima). Kada su PC računari postali široko dostupni, potreba za pisaćim mašinama je sama od sebe nestala.
Međutim, da pisaće mašine nikada nisu postojale, nije jasno da li bi alfanumerički metod unosa bio kasnije izumljen i kako bi izgledale moderne tastature. Stoga, kada govorimo o kucanju i štampanju tekstova, potrebno je najpre podsetiti se istorije pisaće mašine.
Istorija pisaće mašine
Prvi put su tekstovi i ilustracije reprodukovani na papiru i tkaninama pomoću štampe u drevnoj Kini. Ovo potvrđuju arheološki nalazi u istočnoj Aziji, datirani u 3. vek naše ere. Kasniji primeri štampe pronađeni su u drevnom Egiptu i stari su više od 1.600 godina. U to spadaju sačuvani papirusi i tkanine sa odštampanim natpisima i slikama.
Ako govorimo o masovnoj štampi knjiga (ne pojedinačnim primercima, već korišćenjem pečata ili matrica), ovaj metod je izumljen između 6. i 10. veka. Takođe se pripisuje Kinezima, a najstariji sačuvani štampani materijal iz Kine je ksilografska kopija Dijamantske sutre iz 868. godine.
Tokom vekova, štampanje tekstova bilo je dostupno samo velikim institucijama, najčešće državnim ili verskim, dok je za obične ljude bilo preskupo i nepristupačno. Situacija je počela da se menja tek u 18. veku, kada je u Engleskoj dodeljen prvi patent za prenosnu pisaću mašinu. Mnogi evropski inženjeri su radili na ovim mašinama, ali nije poznato ko je bio njihov originalni pronalazač.
Ono što je sigurno jeste da je prva komercijalno uspešna (i široko korišćena) pisaća mašina bila ona koju su razvili Šouls i Gliden, poznata i kao Remington 1. Ovaj model, opremljen QWERTY tastaturom, predstavljen je u Engleskoj 1873. godine i postavio je temelje za dalji razvoj mehanizama za kucanje.
Mnogo ranije, 1808. godine, italijanski mehaničar Pelegrino Turi predstavio je mehanizam sa funkcijom brzog štampanja. On je takođe poznat kao pronalazač indigo papira. Iako njegova mašina nije sačuvana, dokumenti odštampani na njoj i dalje postoje.
Pisaće mašine koje je 1850-ih godina razvio Čarls Vitston takođe nisu sačuvane, jer ih nikada nije patentirao niti ih je plasirao u masovnu proizvodnju. Tako je jedini sačuvani model Remington 1, iako istorija pokazuje da su prve pisaće mašine zapravo izumljene 150–170 godina ranije.
Sredinom 20. veka električna energija postala je glavna pokretačka sila, a pojavili su se prvi elektromehanički pisaći uređaji. Godine 1973. predstavljen je model IBM Correcting Selectric sa funkcijom ispravljanja grešaka. Ovaj model je omogućavao pomeranje karetke unazad i prekrivanje pogrešnih znakova belim mastilom pre nego što bi novi znaci bili odštampani preko njih.
Nova era
Era elektromehaničkih pisaćih mašina nije dugo trajala: 1984. godine globalno je usvojen IBM PC standard za štampanje. Pisaće mašine su postepeno počele da bivaju zamenjene personalnim računarima sa XT tastaturama koje su imale 83 tastera.
Ove tastature su omogućavale promenu režima unosa, olakšavajući prebacivanje između velikih i malih slova. Do 1986. godine, XT tastature su najpre zamenjene DIN uređajima, a zatim Model M tastaturama sa 101–106 tastera. Priključni port je promenjen u PS/2, a po prvi put su se pojavili Windows i Menu tasteri.
Savremene tastature se povezuju putem USB-a i, pored standardnih tastera, uključuju dodatne multimedijalne tastere, poput kontrole jačine zvuka, pretrage, osvežavanja stranice i drugih funkcija. Kucanje na njima je maksimalno jednostavno i praktično. Signali se prenose računaru gotovo trenutno, omogućavajući brzinu kucanja do 300–400 znakova u minuti. Trenutni rekord u brzini drži Mihail Šestov, koji je slepom metodom kucanja dostigao 940 znakova u minuti.
Još niko nije oborio ovaj rekord, ali ni nije neophodno. Već brzina kucanja od 200–300 znakova u minuti smatra se dovoljnim za iskusnog daktilografa, a svoju brzinu možete uvek testirati putem besplatnog online testa.
Ovaj test možete raditi redovno kako biste pratili svoj napredak. Sposobnost brzog i preciznog kucanja je korisna veština koja štedi vreme i energiju, a poslodavci je visoko cene.
